Појам "предност куће у карипском pokeru" тражи поглед на сто са пет карата. Карипски poker је игра са пет карата против дилера, без блефа и без противника за столом. Из класичног pokera преузима једино јачину руку, а све остало решавају анте, квалификација дилера и табела исплата. Ко разуме та три појма, зна и где игра највише кошта и када је боље одустати у току руке.
Руке у карипском pokeru рангирају се као у класичном pokeru: од највише карте, пара, два пара и три исте, преко кенте, боје и фула, до poker руке, кента боје и краљевске боје. Што је рука јача, позив више плаћа, обично од један према један за пар до сто према један за краљевску боју. У многим салама највећа исплата има горњу границу, па табела на столу говори више од општег списка. Јака рука вреди много само када се дилер квалификује.
Предност куће у карипском pokeru је око пет одсто антеа, више него у већини других стоних игара. Већи део те предности потиче од квалификације: кад дилер нема квалификацију, јака рука играча наплаћује само анте, а позив се враћа без добитка. Основна стратегија је проста: наставити са паром или јачом руком, а одустати са слабијом, уз неколико изузетака за аса и краља. Ни тачна игра не брише ту предност.
Са асом и краљем или бољом руком. Ако дилер нема квалификацију, анте добија један према један, а позив се враћа, и одатле потиче већи део предности куће.
Не смеју, нити да их размењују, јер би то променило изгледе; свака рука игра се самостално против дилера.
Споредна опклада са сталним улогом, најчешће везана за прогресивни џекпот, која плаћа јаку руку играча од боје навише без обзира на дилера.
Играч ставља анте, па он и дилер примају по пет карата, а једна карта дилера остаје отворена за све за столом.
Позив је улог двоструко већи од антеа; основна стратегија каже да се наставља са паром или јачом руком, уз пар изузетака код аса и краља.